Francuski glagol dug obaveza znači "mora", "da moram" ili "da dugujem." U osnovi, koristi se kada "morate" nešto učiniti. Dug obaveza upotrebljava se vrlo često na francuskom i ima izrazito nepravilnu konjugaciju koju studenti trebaju upamtiti.
Mnogoznačenja Dug obaveza
Kao i kod mnogih francuskih glagola, osobito onih najkorisnijih, dug obaveza mogu imati različita značenja. To ovisi o kontekstu rečenice, a može biti i zbunjujuće. Ne pogrešite pojam "imati veze" sa glagol "imati" (avoir). Pojam "morati" znači obveza nešto učiniti. U kontrastu, avoir podrazumijeva posjedovanje nečega.
Lako je zbunitidug obaveza s falloir, što također podrazumijeva obvezu ili nužnost. Falloir ima tendenciju da se formalnije, tako da možete koristiti dug obaveza u rečenicama sličnim ovim:
- Dois-tu étudier ce soir? > Morate li večeras učiti?
- Elles doivent jaslice. > Moraju / trebaju jesti.
Dug obaveza također može poprimiti značenje vjerojatnosti ili pretpostavke, kao što su:
- Il doit rentrer avant le dîner. > Morao bi se / vjerojatno će se vratiti prije večere.
- Nous devons gagner plus cette année. > Ove bismo godine trebali zaraditi više.
- Elle doit être à l'école. > Mora biti u školi.
Postoje slučajevi kad dug obaveza može se odnositi na očekivanje ili namjeru:
- Je devais aller avec eux. > Trebala sam poći s njima.
- Il devait le faire, mais il oublié. > To je trebao učiniti, ali je zaboravio.
Također možete koristiti dug obaveza izraziti fatalizam ili činjenicu da je nešto neizbježno:
- Il devait perdre un jour. > Morao je / morao je izgubiti jedan dan.
- Elle ne devait pas l'entendre avant lundi. > Slušala je sve do ponedjeljka.
Kada se koristi prijelazno (i stoga nije praćen glagolom), dug obaveza znači "dugujem":
- Combien est-ce qu'il te doit? > Koliko ti duguje?
- Pierre mi donira 10 franaka. > Pierre mi duguje 10 franaka.
"Devoir" u Beskonačnom raspoloženju
Infinitivno raspoloženje je dug obaveza u svom najosnovnijem obliku. Dosadašnji infinitiv može se koristiti za modificiranje drugog glagola, pa je važno znati oba. To se posebno odnosi na glagol koji znači "morati imati", što se često može upareti s drugim radnjama.
Infinitive sadašnjosti (Infinitiv Présent)
dug obaveza
Infinitiv prošlosti (Infinitif Passé)
avoir dû
Dug obaveza Konjugirano u indikativnom raspoloženju
Indikativno raspoloženje najčešći je oblik francuskih glagolskih konjugacija. Navodi glagol kao činjenicu i to bi vam trebao biti prioritet pri proučavanju. Vježbajte ih u kontekstu i koncentrirajte se na predstaviti, imparfait, i passé skladé, koje su najkorisnije tenzije. Nakon što ste savladali te, prijeđite na ostatak.
Također se preporučuje trenirati s izvorima zvuka. Postoje mnoge veze, elisije i moderna klizanja koja se koriste s francuskim glagolima, a pisani oblik može vas zavarati na pogrešan izgovor.
|
Predstaviti (Predstaviti) je dois tu dois il doit nous devons vous devez ils doivent |
Present Perfect (Passé skladé) j'ai dû tu kao dû il a dû nous avons dû vous avez dû ils ont dû |
|
Savršeno (Imparfait) je devais tu devais il devait nous devions vous deviez ils devaient |
Pluskvamperfekt (Plus-que-parfait) j'avais dû tu avais dû il avait dû nous avions dû vous aviez dû ils avaient dû |
|
Budućnost (futur) je devrai tu devras il devra nous devroni vous devrez ils devront |
Budući savršen (Futur antérieur) j'aurai dû tu auras dû il aura dû nous auroni dû vous aurez dû ils auront dû |
|
Jednostavna prošlost (Passé jednostavan) je dus tu dus il dut nous dûmes vous dûtes durent |
Prošla prednja strana (Passé antérieur) j'eus dû tu eus dû il eut dû nous eûmes dû vous eûtes dû ils eurent dû |
Dug obaveza Konjugirani u uvjetnom raspoloženju
Na francuskom jeziku uvjetno raspoloženje podrazumijeva da nema garancija da će se glagol zaista dogoditi. To je zato što radnja "morati" učiniti nešto ovisi o određenim uvjetima.
Uslov. Predstaviti (Uslov. Predstaviti) -> Cond. Prošlost (Uslov. zastario)
- je devrais -> j'aurais dû
- tu devrais -> tu aurais dû
- il devrait -> il aurait dû
- nous devrions -> nous aurions dû
- vous devriez -> vous auriez dû
- ils devraient -> ils auraient dû
Dug obaveza Konjugirano u subjunktivnom raspoloženju
U Francusko subjunktivno raspoloženje, radnja glagola je neizvjesna ili na neki način upitna. To je još jedno uobičajeno glagolsko raspoloženje koje ima nekoliko različitih oblika.
|
Subjunktivna sadašnjost (Subjonctif Présent) que je doive que tu doives qu'il doive que nous devions que vous deviez qu'ils doivent |
Subjunktivna prošlost (Subjonctif Passé) que j'aie dû que tu aies dû qu'il ait dû que nous ayons dû que vous ayez dû qu'ils aient dû |
|
Pr. Savršeno ( Pr. Imparfait) que je dusse que tu dusses qu'il dût que nous dussions que vous dussiez qu'ils dussent |
Pr. Pluperfect (Pr. Plus-que-parfait) que j'eusse dû que tu eusses dû qu'il eût dû que nous eussions dû que vous eussiez dû qu'ils eussent dû |
Dug obaveza u raspoloženju Participle
U toku učenja francuskog studija naći ćete vam različita raspoloženja. Obavezno pročistite pravila za korištenje svakog obrasca.
Prezent particip (Participe Présent)
devant
Prošlog udjela (Participe Passé)
dû / ayant dû
Savršeno udjelo (Participe P.C.)
Ayant dû
Nema imperativnog raspoloženja za Dug obaveza
Ovo je jedan od rijetkih francuskih glagola koji nemaju imperativno raspoloženje. Ne možete spojiti dug obaveza u obliku glagola imperativ jer jednostavno nema smisla nekoga naređivati: "Mora!"
Dug obaveza Može biti zbunjujuće
Osim onih o kojima smo ranije raspravljali, postoji još nekoliko škakljivih situacija dug obaveza. Na primjer, morat ćete paziti na imenicu muškog roda le devoir, što znači "dužnost" i les devoirs, što znači "domaća zadaća". Ovo dvoje može biti najviše zbunjujuće.
Dug obaveza uzrokuje druge probleme u prijevodu jer to može značiti, mora, mora, ili treba pretpostaviti. Kako znate što koristiti pri prevođenju riječi? Razlika između nužnosti i vjerojatnosti nije uvijek jasna:
- Je dois faire la lessive. > Trebao / moram / moram oprati rublje.
- Il doit dolazak demain. > On bi trebao / trebao / mora stići sutra.
Da biste odredili "mora", a ne "trebao", dodajte riječ poput absolument (apsolutno) ili vraiment (stvarno):
- Je dois apsolument partir. > Stvarno moram ići.
- Nous devons vraiment te parler. > Moramo razgovarati s vama.
Da biste odredili "treba", a ne "mora", koristite uvjetno raspoloženje:
- Tu devrais partir. > Trebala bi otići.
- Ils devraient lui parler. > Trebali bi razgovarati s njim.
Da biste rekli da se nešto "trebalo" dogoditi, upotrijebite uvjetno savršenstvo dug obaveza plus infinitiv drugog glagola:
- Tu aurais dû jasle. > Trebala si jesti.
- J'aurais dû étudier. > Trebala sam studirati.
- Ažurirao Camille Chevalier Karfis.