Francuski glagol vouloir znači "htjeti" ili "poželjeti". Jedna je od 10 najčešćih francuskih glagola a vi ćete ga koristiti jednako koliko i avoir i être. Ima nekoliko različitih značenja, ovisno o napetosti i raspoloženju, a pokretački je element u brojnim idiomatičnim izrazima.
Vouloir je i nepravilan glagol, što znači da ćete veznicu morati upamtiti jer se ne oslanja na zajednički obrazac. Ne brinite, ali razgovarat ćemo o svemu što trebate znati vouloir.
Vouloir i Uljudnost
Francuski glagol vouloir često se koristi pristojno tražiti nešto na francuskom.
- Je voudrais téléphoner s'il vous plaît. - Molim vas, telefoniram.
- Voulez-vous m'aider, s'il vous plaît? - Hoćete li mi pomoći, molim vas?
- Veux-tu t'asseoir, s'il te plaît? - Molim vas, sjednite.
- Voulez-vous venir avec moi? - Zelis li ici sa mnom?
Vouloir također se često koristi uljudno produžiti ponudu ili pozivnicu. Imajte na umu da se u francuskom jeziku koristi u ovom indikativu, dok bi engleski jezik upotrijebio ovaj uvjetno.
- Est-ce que tu veux dîner avec moi? - Želite li večerati sa mnom?
- Voulez-vous un peu plus de bol? - Želite li još malo kruha?
Kad vas netko pozove da nešto uradite govoreći: "Želite li ...", vaš bi odgovor trebao biti jednako istančan. Odgovaranje "Non, je ne veux pas"(Ne, ne želim.) Prilično je jak i smatra se previše tupim.
Da bismo prihvatili, obično kažemo: "Oui, je veux bien. "(Da, volio bih.) Ovdje opet koristimo ovaj indikativni, a ne uvjetni. Ili jednostavno možete reći: "Volontiers." (Sa zadovoljstvom.)
Da biste odbili, uobičajeno je da se ispričate i zatim objasnite zašto ne možete prihvatiti koristeći nepravilni glagol dug obaveza u odgovoru. Na primjer, "Ah, je voudrais bien, mais je ne peux pas. Je dois travailler... " (Ah, volio bih, ali ne mogu. Moram raditi...).
Memoriranje konjugacija od Vouloir
Mi ćemo ispitati više značenja vouloir u francuskim izrazima kasnije u ovoj lekciji. Prvo, naučimo kako spajati vouloir. Imajte na umu da je riječ o nepravilnom glagolu, pa ćete svaki oblik morati memorirati.
Ova se lekcija može činiti intenzivnom i mnogo je je za pamćenje, zato je najbolje poduzeti je korak po korak. Kao što započnete, koncentrirajte se na najkorisnije vrijeme, uključujući predstaviti, imparfait, i passé skladé i vježbajte ih koristeći ih u kontekstu. Nakon što ste savladali te stvari, nastavite i prijeđite na ostatak.
Također se toplo preporučuje vlak s izvorima zvuka. Mnogo je veza, elisija. i moderna jedrilica koja se koriste u Francuski glagoli, a pisani obrazac može vas zavesti u pretpostavljanju pogrešnog izgovora.
Vouloir u Beskonačnom raspoloženju
Da posluži kao temelj za konjugacije vouloir, važno je razumjeti infinitivni oblici od glagola. Prilično su jednostavni i već znate sadašnju infinitivu.
Infinitive sadašnjosti (Infinitiv Présent): vouloir
Infinitiv prošlosti (Infinitif Passé): avoir voulu
Vouloir Konjugirano u indikativnom raspoloženju
Najvažnije veznice bilo kojeg francuskog glagola su one u indikativnom raspoloženju. Oni navode radnju kao činjenicu i uključuju sadašnje, prošlo i buduće razdoblje. Učinite to prioritetom tijekom studiranja vouloir .
Predstaviti (Predstaviti) je veux tu veux il veut nove voulone vous voulez i velen |
Present Perfect (Passé skladé) j'ai voulu tu kao voulu il voulu nous avons voulu vous avez voulu ils ont voulu |
Savršeno (Imparfait) je voulais tu voulais il voulait nous voulions vous vouliez jadan |
Pluperfect (Plus-que-parfait) j'avais voulu tu avais voulu il avait voulu nous avions voulu vous aviez voulu ils avaient voulu |
Budućnost (futur) je voudrai tu voudras il voudra nous voudrons vous voudrez ils voudront |
Budući savršen (Futur antérieur) j'aurai voulu tu auras voulu il aura voulu nous aurons voulu vous aurez voulu ils auront voulu |
Jednostavna prošlost (Passé jednostavan) je voulus tu voulus il voulut nous voulûmes vous voulûtes ils voulurent |
Prošla prednja strana (Passé antérieur) j'eus voulu tu eus voulu il eut voulu nous eûmes voulu vous eûtes voulu ils eurent voulu |
Vouloir Konjugirani u uvjetnom raspoloženju
Uvjetno raspoloženje upotrebljava se kada je radnja glagola nesigurna. Podrazumijeva da će se "želja" dogoditi samo ako su ispunjeni određeni uvjeti.
Uljudnost povezana sa vouloirpojavljuje se ponovo kad ga upotrebljavate u uvjetnom raspoloženju. Na primjer:
- Je voudrais du thé. - Htio bih čaj.
- Voudriez-vous venir avec nous? - Želite li poći s nama?
- Je voudrais ceci. - Volio bih ovaj.
- Je voudrais faire un enfant. - Voljela bih imati dijete.
Prisutni kond. (Uslov. Predstaviti) | Prošli kond. (Uslov. zastario) |
je voudrais tu voudrais il voudrait nous voudrions vous voudriez jadna volja |
j'aurais voulu tu aurais voulu il aurait voulu nous aurions voulu vous auriez voulu ils auraient voulu |
Vouloir Konjugirano u subjunktivnom raspoloženju
Slično kao uvjetno, subjuktivno raspoloženje koristi se kad je radnja na neki način upitna.
Sadašnji subjunctive (Subjonctif Présent) que je veuille que tu veuilles qu'il veuille que nous voulions que vous vouliez qu'ils veuillent |
Prošli Subjunctive (Subjonctif Passé) que j'aie voulu que tu aies voulu qu'il ait voulu que nous ayons voulu que vous ayez voulu qu'ils aient voulu |
Pr. Savršeno (Pr. Imparfait) que je voulusse que tu voulusses qu'il voulût que nous voulussions que vous voulussiez qu'ils voulussent |
Pr. Pluperfect (Pr. Plus-que-parfait) que j'eusse voulu que tu eusses voulu qu'il eût voulu que nous eussions voulu que vous eussiez voulu qu'ils eussent voulu |
Vouloir Konjugirani u imperativnom raspoloženju
Sadašnji imperativ od vouloir također se koristi uljudno reći nešto poput: "Možete li, molim vas." Ovo je malo čudno jer u francuskom jeziku ne koristimo "može", već umjesto toga "želim".
- Veuillez m'excusez. - Molim vas oprostite? / Možete li me oprostiti?
- Veuillez m'excuser. - Molim (oprosti mi).
- Veuillez vous asseoir. - Molim vas, sjednite.
- Veuillez strpljiv. - Molimo pričekajte.
Iako je naveden u gramatičkim knjigama, rijetko ćete čuti da netko to upotrebljava tu oblik u imperativu, kao u: "Veuille m'excuser."Rekli bismo umjesto toga, "Est-ce que tu veux bien m'excuser?"
Sadašnji imperativ (Impératif Présent) | Prošli imperativ (Impératif Passé) |
veux / veuille voulons voulez / veuillez |
aie voulu ayons voulu ayez voulu |
Vouloir u raspoloženju Participle
Dok postajete tečniji na francuskom, dobra je ideja proučiti i razumjeti kako koristiti raspoloženja čestica za glagole. Od vouloir je tako uobičajen glagol, sigurno biste željeli proučiti njegovu uporabu u tim oblicima.
Prezent particip (Participe Présent): voulant
Prošlog udjela (Participe Passé): voulu / ayant voulu
Perfect Participle (Participe P.C.): ayant voulu
Vouloir-isms
Postoji nekoliko osobina korištenja vouloir s kojima biste trebali biti upoznati.
Kada vouloir slijedi izravno infinitiv, nema potrebe dodavati prijedlog. Na primjer:
- Je veux le faire. - Želim to učiniti.
- Savoir brojnih voulona. - Želimo znati.
Kada vouloir upotrebljava se u glavnoj rečenici, a u podređenom klauzulu postoji još jedan glagol, koji bi glagol trebao biti u konjunktiv. To su uglavnom vouloir que konstrukcije. Na primjer:
- Je veux qu'il le fasse. - Želim da to učini.
- Brojni vouloni que tu le saches. > Želimo da znate (to).
Mnogoznačenja Vouloir
Vouloir koristi se u značenju mnogih stvari u mnogim konstrukcijama i jest često se nalaze u francuskim frazama. Nešto od toga proizlazi iz njegove sklonosti da igra ulogu u svestranim idiomatskim izrazima.
- Vouloir, c'est pouvoir. (poslovica) - Tamo gdje postoji volja, postoji način.
- ne pas vouloir blesser quelqu'un - da ne znači povrijediti nekoga
- ne pas vouloir qu'on se croie obligé - da ne želim da se netko osjeća dužan
Vouloir mogu se koristiti kao snažna volja ili zapovijed u raznim kontekstima.
- Je veux danser avec toi. - Želim plesati s tobom.
- Voulez-vous parler? - Želiš li razgovarati?
- Je ne veux pas le faire! - Ne želim / neću to učiniti!
- Je ne veux pas desert. - Ne želim nikakav desert.
- Il ne veut pas venir. - Ne želi doći.
- vouloir faire - htjeti učiniti
- vouloir que quelqu'un fasse quelque odabrao - poželjeti da netko nešto napravi
- Que veux-tu que je te dise? - Što želiš da ti kažem?
- sans le vouloir - bez značenja, nenamjerno
- Je l'ai vexé sans le vouloir. - Uznemirio sam ga bez smisla.
Vouloir bien znači "biti voljan", "biti zadovoljan", "biti dobar / dovoljno ljubazan da."
-
Tu veux faire la vaisselle? - Želiš li posuđe?
Je veux bien - To je u redu. - Je veux bien le faire. - Rado ću to učiniti.
- Elle veut bien l'acheter, mais il ne le vend pas. - Ona ga je voljna kupiti, ali on ga ne prodaje.
- Aidez-moi, si vous voulez bien. - Pomozite mi ako biste bili tako ljubazni.
Vouloir dire prevodi kao "značiti".
- Qu'est-ce que ça veut dire? - Što to znači?
- Mais enfin, qu'est-ce que ça veut dire? - O čemu se onda radi?
- Que veut dire "volontiers"? - Što "volontiers” znači?
- "Volonteri" veut direktan "rado." - "Volontiers" znači "rado".
hr vouloir à Quelqu'un znači "ljutiti se na nekoga", "podnositi nekoga grditi se", "držati ga protiv nekoga."
- Il m'en veut de l'avoir fait. - Ima to protiv mene zbog toga.
- Ne m'en veux pas! - Ne ljuti se na mene!
Oprezno! Kada en vouloir samo po sebi nije spomenut nijedan predmet prezira, može jednostavno značiti "poželjeti nešto":
- Elle en veux trois. - Želi ih troje.
Ovisno o kontekstu i, opet, bez neizravne zamjenice objekta, en vouloir može značiti i "biti ambiciozan" ili "poželjeti napraviti nešto od života."