Na francuskom je uobičajeni redoslijed riječi (imenica ili zamjenica) + glagol: Il doit. Inverzija je kada je normalan redoslijed riječi invertiran u glagol + subjekt a, ako se izgovori obratnica, pridružuje im se crtica: Sitnica-il. Postoji više različitih namjena inverzije.
I. Ispitivanje - Inverzija se obično koristi za postavljanje pitanja.
| Mangeons-nous de la salade? | Jedemo li salatu? |
| A-t-il un ami à la bankque? * | Ima li prijatelja u banci? |
II. Slučajne klauzule - Inverzija je potrebna kada koristite kratku klauzulu za nadoknađivanje govora ili misli.
| A. | Izravni govor - Glagoli kao reći, pitati, i misliti što je pokrenulo izravan govor. |
| «Je vois, dit-il, que c'était une bonne idée». * | "Vidim", kaže, "da je to bila dobra ideja." |
| «Avez-vous un stylo? »A-t-elle demandé. | "Imaš li olovku?" pitala je. |
| B. | Primjedbe, misli - Glagoli kao da se pojavi i da se čini koristi se za pokretanje primjedbi ili misli. |
| Ils ont, paraît-il, d'autres odabire à faire. | Čini se da imaju i druge stvari. |
| Anne était, ja semble-t-il, assez neruse. | Anne je, čini mi se, prilično nervozna. |
III. prilozi i adverbijalni izrazi - ako se nađu na početku klauzule, inverzija varira ovisno o određenom nalogu.
| A. | Potrebna inverzija - Nakon à peine, aussi, du moins, rarement, toujours (samo s être), i vainement |
| Toujours est-il qu'elles doivent lire ces članci. | Ipak, trebaju pročitati ove članke./ Ostaje činjenica da oni trebaju... / Bilo kako bilo, oni i dalje trebaju ... |
| C'est cher; du moins fait-il du bon travail. | Skupo je, (ali) barem čini dobro djelo. |
| B. | Inverzija ili que - Morate koristiti jedno ili drugo nakon combien + prilog, peut-être, isans doute |
| Sans doute avez-vous faim / Sans doute que vous avez faim. |
Sigurno ste gladni. |
| Peut-être étudient-ils à la bibliothèque / Peut-être qu'ils étudient à la bibliothèque. |
Možda studiraju u knjižnici. |
| C. | Neobavezna inverzija - Nakon prigovora ainsi, uzalud, i (et) encore |
| Ainsi a-t-elle trouvé son chien / Ainsi elle a trouvé son chien. |
Tako je pronašla svog psa. |
| Uzalud ont-ils cherché son portefeuille / Uzalud ils ont cherché son portefeuille. |
Uzalud su tražili njegov novčanik. |
IV. razni - Inverzija nije obvezna u sljedećim strukturama:
| A. | Relativne zamjenice - Kad imenica slijedi relativnu zamjenicu. |
| Voici le livre nisu ovisni o Luc et Michel./ Voici le livre dont mes amis Luc et Michel dépendent. |
Evo knjige o kojoj ovise moji prijatelji. Evo knjige o kojoj ovise moji prijatelji. |
| Ce qu'ont fait les enfants de Sylvie je strašno./ Ce que les enfants de Sylvie ont fait est grozno. |
Ono što su Sylvie klinci radili je grozno. |
| B. | usporedbe - Nakon što que u usporedbi, posebno s imenicom frazom. |
| Il est plus beau que n'avait pensé la sœur de Lise./* Il est plus beau que la sœur de Lise n'avait pensé. |
Simpatičniji je nego što je mislila sestra Lise. |
| C'est moins cher que n'ont dit les étudiants de M. Sibek./ C'est moins cher que les étudiants de M. Sibek n'ont dit. |
Jeftinije je nego što su rekli učenici gospodina Sibeka. |
| C. | isticanje - Tema i glagol mogu biti obrnuti kako bi se naglasio predmet (rijetko) |
| Sonnent les cloches./ Les cloches sonent. |
Zvona zvone. |
| A indiqueé la prononciation des mots difficiles./ La prononciation des mots difficiles a été indiquée. |
Izrečeno je teško izgovaranje teških riječi. |
Bilješke
| 1. | Treće lice jednine - Ako se glagol završava samoglasnikom, t mora se postaviti između glagola i zamjenice za eufonija. |
| Parle-t-on allemand ici? | Ovdje netko govori njemački? |
| Peut-être a-t-il trouvé mon sac à dos. | Možda je pronašao moj ruksak. |
| 2. | Slučajne rečenice i francuska interpunkcija |
| 3. | Neobavezna inverzija - Općenito govoreći, koristite inverziju za formalnost, izbjegavajte je radi poznavanja (vidi I, III B, III C i IV, gore). |
| 4. | Ne explétif - The NE koristi se u usporedbama (IV B) |
| 5. | zamjenice samo - Normalno mogu biti obrnute samo zamjenice. Kad je subjekt imenica, morate dodati zamjenicu za inverziju. ** |
| Est-ce moguće? | Ce projet, est-ce moguce? |
| A peine je stigao ... | A peine mon frère est-il dolazak ... |
| ** | iznimke: U sljedećim slučajevima imenica može biti obrnuta, ali inverziji se ne pridružuje crtica. |
| a. U izravnom govoru (II A): Ako je glagol u sadašnjem vremenu, imenica / ime i glagol mogu se preokrenuti. | |
| «Je vois, dit Jacques, que c'était une bonne idée». | "Vidim", kaže Jacques, "da je to bila dobra ideja." |
| b. Za formalnost (IV): imenice mogu se preokrenuti kako bi rečenica postala formalnija. | |
| 6. | posrednici potrebni su između obrnutih predmeta i glagola. |