Kako izraziti usklike na francuskom

usklika su riječi ili izrazi koji izražavaju želju, naredbu ili snažnu emociju. Postoje razne francuske gramatičke strukture koje se mogu upotrijebiti kao istinski usklici.

Svi oni završiti u uskličnik, a između posljednje riječi i uskličnika uvijek je razmak, kao što je to za nekoliko drugih francuskih interpunkcijskih znakova.

Uskličnik je gramatički krajnji znak koji se često pojavljuje na francuskom jeziku, bilo da je rečenica ili fraza pravi uskličnik ili ne. Stoga je u mnogim slučajevima oznaka mekša nego na engleskom. Uskličnici se često dodaju, čak i ako su govornici tek malo uznemireni ili malo podižu glas; marka ne mora značiti da istinski nešto uzvikuju ili izjavljuju.

Usput, Merriam-Webster definira "uskličnik" kao:

1. oštar ili iznenadan izgovor
2. oštar izraz protesta ili prigovora

Larousse definira francuski ekvivalentni glagol s'exclamer, kao "zaplakati"; na primjer, s'exclamer sur la beauté de quelque je odabrao ("plakati u divljenju ljepoti nečega").

Evo nekoliko francuskih gramatičkih struktura koje se mogu koristiti za izražavanje uskličnika gdje su hitnost ili pojačano emocionalno stanje podrazumijevano.

Imperativ izražava naredbu, nadu ili želju, kao u:

• Viens avec nous. > Dolaze s nama.

Imperativ također može izraziti hitnost ili ekstremno emocionalno stanje, kao u:

• Aidez-moi! > Pomozi mi!

que nakon čega potčinitelj stvara naredbu ili želju treće osobe:

• Qu'elle finisse avant midi! > Nadam se da je gotova do podneva!
• Ćutite mi mirno! > Volio bih da me je ostavio na miru!

Uzvikajući pridjev quel koristi se za naglašavanje imenica, kao u:

• Quelle bonne idée! > Kakva dobra ideja!
• Quel dezastre! > Kakva katastrofa!
• Quelle loyauté il montrée! > Kakvu je odanost pokazao!

Izgovorni natpisi poput que ili comme dodajte naglasak izjavama kao u:

• Que c'est délicieux! > Tako je ukusno!
• Comme il est beau! > On je tako zgodan!
• Qu'est-ce qu'elle est mignonne! > Sigurno je slatka!

veznikmais ('ali') može se koristiti za naglašavanje riječi, fraze ili izjave, poput ove:

• Tu viens avec nous? > Idete li s nama?
  Mais oui! > Zašto da!
• Il veut nous aider. > Želi nam pomoći.
  Mais bien sûr! > Ali, naravno!
• Mais je te jure que c'est vrai! > Ali kunem se da je to istina!

Gotovo svaka francuska riječ može biti usklik ako stoji samostalno kao izbacivanje, poput:

• Voleur! > Lopov!
• Tišina! > Miran!

quoi i komentar, kada koristi se kao interjeks, ekspresni šok i nevjerica, kao u:

• Quoi! Tu kao laissé grobni cent eura? > Što! Odbacili ste sto eura?
• Komentar! Jeste li zaposlen sin? > Što! Izgubio je posao?

Sve gore navedeno naziva se izravnim uzvikom jer govornik izgovara svoje osjećaje šoka, nevjerice ili čuđenja. Neizravni uzvici, u kojima govornik objašnjava, a ne izgovara, razlikuju se od izravnih uskličnika u tri načina: javljaju se u potpoglavlju, nemaju uskličnik i zahtijevaju iste gramatičke promjene kao indirektan govor:

• Quelle loyauté il montrée! > Je sais quelle loyauté il montrée.
  Kakvu je odanost pokazao! > Znam kakvu je odanost pokazao.
• Comme c'est délicieux! > J'ai dit comme c'était délicieux.
  Ukusno je! > Rekao sam da je ukusno.

Pored toga, usklični prilozi que, ce que, i qu'est-ce que u izravnim uzvicima uvijek se mijenjaju na comme ili combien neizravnim izgovorima:

• Qu'est-ce c'est joli! > Il a dit comme c'était joli.
  Tako je lijepa! > Rekao je kako je to lijepo.
• Que d'argent tu kao benzinac! > Je sais combien d'argent tu kao benzinac.
  Potrošili ste toliko novca! > Znam koliko ste novca potrošili.