Razgovor telefonom na japanskom

Čak i kada počnete bolje razumijevati jezik, to je i dalje teško koristiti kada razgovarate telefonom. Ne možete koristiti geste, što ponekad može biti korisno. Također, ne možete vidjeti izraze lica ili reakcije na ono što govorite. Sve vaše napore morate potrošiti pažljivo slušajući ono što druga osoba govori. Razgovor telefonom u japanski moglo bi biti teže teže nego na drugim jezicima; budući da postoje neki formalni izrazi koji se koriste posebno za telefonske razgovore. Japanci normalno uljudno razgovaraju telefonom, osim ako ležerno razgovaraju s prijateljem. Naučimo neke uobičajene izraze koji se koriste na telefonu. Nemojte se zastrašivati ​​telefonskim pozivima. Vježbom do savršenstva!

Većina javnih telefona (koushuu denwa) uzima novčiće (najmanje 10 jena) i telefonske kartice. Samo posebno određeni telefonski pozivi dopuštaju međunarodne pozive (kokusai denwa). Svi se pozivi naplaćuju po minuti. Telefonske kartice mogu se kupiti u gotovo svim dućanima, kioscima na željezničkim stanicama i automatima. Karte se prodaju u jedinicama od 500 jena i 1000 jena. Telefonske kartice mogu se prilagoditi. Povremeno tvrtke čak i njih kao marketinške alate. Neke su kartice vrlo vrijedne i koštaju bogatstvo. Mnogi ljudi prikupljaju telefonske kartice na isti način na koji se skupljaju poštanske marke.

Telefonski broj sastoji se od tri dijela. Na primjer: (03) 2815-1311. Prvi dio je pozivni broj (03 je Tokio), a drugi i zadnji dio su korisnički broj. Svaki broj obično se čita zasebno, a dijelovi su povezani sa česticom, "ne". Da bi se smanjila zbrka u telefonskim brojevima, 0 se često izgovara kao "nula", 4 kao "yon", 7 kao "nana" i 9 kao "kyuu". To je zato što svaki od 0, 4, 7 i 9 ima dva različita izgovora. Broj za upite u imenik (bangou annai) je 104.

Najbitnija telefonska fraza je „moshi moshi“. Koristi se kad primite poziv i podignete telefon. Koristi se i kad se druga osoba ne čuje dobro ili za potvrdu je li druga osoba još uvijek na liniji. Iako neki kažu da se "moshi moshi" za odgovaranje na telefon, "hai" se češće koristi u poslu.

Ako druga osoba govori prebrzo ili niste mogli uhvatiti ono što je rekla, recite: "Yukkuri onegaishimasu (Molim te, govori polako)" ili "Mou ichido onegaishimasu (Molim te reci opet)". "Onegaishimasu"korisna je fraza koja se koristi prilikom podnošenja zahtjeva.

Poslovni telefonski razgovori su izuzetno pristojni.

• Yamada-san (o) onegaishimasu. 山田さんをお願いします｡
  Mogu li razgovarati s gospodinom Yamadom?
• Moushiwake arimasen ga, tadaima gaishutsu shiteorimasu. 申し訳ありませんが､ただいま外出しております｡
  žao mi je, ali trenutno nije ovdje.
• Shou omachi kudasai. 少々お待ちください｡
  Samo trenutak molim.
• Shitsurei desu ga, dochira sama desu ka. 失礼ですが､どちらさまですか｡
  Tko zove molim?
• Nanji goro omodori desu ka. 何時ごろお戻りですか｡
  Znate li koliko će se vremena vratiti?
• Chotto wakarimasen. ち ょ っ と 分 か り ま せ ん｡
  Nisam siguran.
• Mousugu modoru to omoimasu. もうすぐ戻ると思います｡
  Uskoro bi se trebao vratiti.
• Yuugata je napravio modorimasen. 夕方まで戻りません｡
  Neće se vratiti do večeras.
• Nanika otsutae shimashou ka. 何かお伝えしましょうか｡
  Mogu li preuzeti poruku?
• Onegaishimasu. お願いします｡
  Da molim.
• Ie, kekkou desu. いいえ､結構です｡
  Ne, u redu je.
• O-denwa kudasai to otsutae negaemasu ka. お電話くださいとお伝え願えますか｡
  Možete li, molim vas, pitati njega da nazove mene?
• Mata denwa shimasu to otsutae kudasai. また電話しますとお伝えください｡
  Možete li mu reći / nazvat ću je kasnije?

• Tanaka-san ne otaku desu ka. 田中さんのお宅ですか｡
  Je li to gospođa Tanakina rezidencija?
• Hai, sou desu. はい､そうです｡
  Da je.
• Ono desu ga, Yuki-san (wa) irasshaimasu ka. 小野ですが､ゆきさんはいらっしゃいますか｡
  Ovo je Ono. Ima li Yukija?
• Yabun osokuni sumimasen. 夜分遅くにすみません｡
  Žao mi je što sam pozvao tako kasno.
• Dengon o onegaishimasu. 伝言をお願いします｡
  Mogu li ostaviti poruku?
• Mata atode denwa shimasu. また後で電話します｡
  Nazvat ću kasnije.

• Iie chigaimasu. いいえ､違います｡
  Ne, nazvali ste pogrešan broj.
• Sumimasen. Machigaemashita. すみません｡ 間違えました｡
  Žao mi je. Pogrešio sam.